Meni je Cibulka došao upravo iz sfere dubnskog nesvesnog sadržaja, naravno kad sam ga osvestio i zgrabio onda sam mogao da trčim, da radim s njim šta god hoću; ali istinski, ja ne znam odakle mi, on je tako došao, nametnuo mi se, a kada vam se junak nametne, to je znak da ste na dobrom putu", rekao je u Vranju književnik Mihajlo Pantić, govoreći o svojoj najnovijoj knjizi Roman o Cibulki. Gostujući u sklopu programa Pisac u fokusu, u organizaciji Biblioteke Bora Stanković, a povodom dana ustanove, Pantić je kazao da junaci u jednom momentu piscu nametnu svoju volju.
Foto Vranje news
"Vi onda s tim likom ne možete da radite baš šta god želite", rekao je Pantić govoreći o svojoj poslednjoj knjizi priča.Kroz sudbinu neobičnog čoveka sa margine Mihajlo Pantić je u ovoj knjizi ispričao "dirljivu, pomalo ironičnu, ali toplu ljudsku priču o našim lutanjima i nadanjima u poslednjih nekoliko decenija".
Sunčica Danić. Foto Vranje news
Književnica iz Vranja Sunčica Denić rekla je da je u Romanu o Cibulki "sve jednostavno"."Pisanje kao dar, viđenje kao dar, znanje kao dar.Tako je u mnogim knjigama koje je napisao o drugima, govoreći o sebi i o svom svojstvu.
Foto Vranje news
Cibulka, novobeogradski alkoholičar ili bolje reći pivopija, bivši bokser i usamljenik, posrnuli heroj, kao bi rekao Gojko Božović, jedan je od mnogih sa Novog Beograda i niko među njima.Pantić majstorski gradi priču o Cibulki.
Foto Vranje news
Roman je nalik na bezbolnu propoved, moćna je zamena za teške životne teme, govori o sažaljenju ili samosažaljenju, o tuđoj agresiji ili svojoj milosti, a može i obrnuto, mada se time Cibulka ne opterećuje.O žudnji i nagonu, osim onog za pivom, mnoga pitanja ostaju otvorena", rekla je Denić.
E, sad - gde je sve to nestalo, a rezultat je ugradnje u lik lišen pokreta i zlobe, dodala je ona."Da li se ljudi sa margina vide kao trajno nebitni i koliko je ta pseudosloboda bezvredna i, na kraju, da li je susret sa ovakvim likovima i stanjima potreba za onim što običan čovek ne može da dokuči, npr. sirotinjstvo, askeza, obestrašćenost itd", pitala je Denić Pantića.
Foto Vranje news
Pantić je uzvratio da je generacija pisaca sa kojima je savremenik, pa i nešto mlađi, zaokupljeni pitanjem marginalnosti, pitanjem pripovedanja o ljudima sa tzv. ruba.Nulta tačka srpske književnost u tom smislu počinje knjigom o ljudima od kojih su neki sumasišavši, ali su u suštini svi refleks bednih ljudi - to su Božji ljudi Bore Stankovića.
Foto Vranje news
U nekom trenutku shvatio sam da ne mogu da zamislim pripovedanje koje nije u vezi sa nekim prethodnim pripovedanjima.Moje opredljenje je da čitalac mora da prima priču ne osećajući da uopšte čita, da uroni u svet koji mu se sugeriše pripovednim tekstom.
Foto Vranje news
U drugom sloju, mnogi če u podtekstu ove knjige primetiti mnogo referentnosti na svet književnosti, mnogo odazivanja, odazivanja na mnoge pisce koji su postali deo mog mišljenja. U vašem procesu pisanja učestvuju i svi oni koje ste čitali, samo što se oni oglašavaju sa granice nečeg nesvesnog", rekao je Pantić.
Junaci se u novijim pričama Mihajla Pantića, kao i velika većina današnjih ljudi, najčešće "ne osećaju dobro u svojoj koži i u svom životu", napisao je Gojko Božović u recenziji. "Od traganja za razlogom zašto je to tako, i narativizacijom delanja ili nedelanja likova u odgovarajućem, mahom svakidašnjem okruženju, nastaje priča kojom se, onoliko koliko je to moguće, prevazilazi zadati egzistencijalni okvir, po pravilu nedostatan za ostvarenje žudnji i očekivanja junaka…
Foto Vranje news
Taj smisao oni, najpre, pokušavaju da otkriju u ljubavi i iskupljujućoj priči. I upravo se ta njihova naizgledna običnost čini vrednom priče, baš onako kako je to ustanovljeno u srpskoj, evropskoj i svetskoj pripovedačkoj tradiciji", naveo je Božović.Program Pisac u fokusu sa Mihajlom Pantićem organizovala je Biblioteka Bora Stanković u Vranju.
Mihajlo Pantić. Foto Vranje news
ProfilMihajlo Pantić rođen je 1957 godine u Beogradu. Srpski je književnik, kritičar i univerzitetski profesor. Bio je urednik u više izdavačkih kuća (Matica srpska, Filip Višnjić, Otkrovenje, Albatros plus) i više listova i časopisa (Književna reč, Književne novine, Letopis Matice srpske, Sarajevske sveske i dr.). Bio je u karijeri stalni kritičar Naše borbe, Politike, Vremena, Danasa, NIN-a i saradnik gotovo svih književnih časopisa koji su izlazili i dalje izlaze u Srbiji i regionu. Na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirao je 1981, a na istom fakultetu 1998. godine odbranio doktorat o temi "Modernističko pripovedanje". Napisao je dvadesetak knjiga priča koje su prevođene na dvadeetak svetskih jezika. Izdao je ukupno pedesetak knjiga, uključujući osim priča studije, eseje, književne kritike i antologije. Dobitnik je mnogobrojnih književnih nagrada - Brankove, Andrićeve, Kočićevog pera, Nagrade Borisav Stanković, kao i nagrada Grigorije Božović, Branko Ćopić, Moma Dimić i drugih.
Foto Vranje news
Foto Vranje news
Foto Vranje news
@Vranjenews
Foto Vranje news
Foto Vranje news
Mihajlu Pantiću uručena Borina nagrada: Potraga za smislom koji curi iz ruku FOTO/VIDEO
KulturaMihajlo PantićRoman o CibulkiPisac u fokusuBiblioteka Bora Stanković