Vranje - Ekonomisti Svetske banke (SB) predstavili su ono što javnosti u Srbiji nedostaje poslednjih godinu dana od kada su uvedene sankcije Sjedinjenih Država ka Naftnoj industriji Srbije (NIS), a to je procena koliko i kako ekonomija zemlje može da istrpi eventualne šokove u energetskom sektoru ukoliko dođe do većeg uvoza goriva, ali i gasa, piše Nova ekonomija. Nevezano za NIS, neki drugi problemi sa državnim kompanijama mogli bi da budu problem i dodatno opterećenje za budžet.Prema njihovoj proceni, ukoliko bi dinar oslabio 30 odsto, to bi značilo da se značajno uvećava javni dug, a da se ne zna kako bi se održalo finansiranje iz budžeta. O ovakvim posledicama vlasti u Beogradu nisu govorile u javnosti, osim što smo čuli da su sami političari u teškoj pregovaračkoj poziciji. Ono oko čega su uspeli da se slože svi ekonomisti je da će situacija biti sve gora, ukoliko se vremenski produži problem u energetici i snabdevanju.Uostalom, videli smo šta se desilo sa EPS-om pre tri godine kada smo novac davali za uvoz struje zbog lošeg vođenja kompanije, a dostigli i najvišu inflaciju u ovom delu sveta. Lazar Šestović, ekonomista Svetske banke u Srbiji, podsetio da se naša država i ranije suočavala sa visokim troškovima saniranja problema u preduzećima poput EPS-a, Srbijagasa ili Er Srbije, a u koje bi mogli da svrstamo sada i NIS."Srbija se suočava sa potencijalno značajnim posledicama po budžet kada je reč o situaciji sa NIS-om, ali država raspolaže dovoljnim finansijskim rezervama za eventualne intervencije. Nadamo se da ovog puta neće doći do toga", rekao je Šestović, ali i dodao da što duže situacija bude trajala, potencijalno je štetnija za ekonomiju, a da je SB spremna što se tiče raspoloživosti finansija da se to pokrije ukoliko je nepohodno.Ekonomisti SB su na prezentaciji izveštaja "Održiva fiskalna politika za Srbiju visokog dohotka" naveli da su javne finansije Srbije izložene prema nekoliko rizika koji bi mogli da ugroze fiskalnu održivost. Ovi rizici su povezani sa makroekonomskim šokovima, potencijalnim obavezama, događajima povezanim sa klimom i još mnogo toga."Dobro je da su depoziti koje država ima veoma visoki, preko četiri milijarde evra. To znači da država može da odreaguje ukoliko je zaista neophodno, ili da se izvrši kupovina dela NIS-a ili da se izvrši neka interventna nabavka derivata ili nafte" objasnio je Šestović.Kada je reč o uticaju na javne finansije, on ne očekuje pad prihoda od akciza i PDV-a, jer će se naplata na promet derivata nastaviti bez obzira na to ko obavlja prodaju.Potencijalni šokNIS je samo jedna od kompanija koja u ovom trenutku potencijalno treba pomoć države, ali s obzirom i na lošiju situaciju u inostranstvu, još neka spoljna ograničenja su moguća kada su u pitanju firme koje vodi država. Ali ono što može biti potencijalni šok, iako se očekuje da javni dug nastavi da pada, jesu pad dinara i potencijalne obaveze po održivost javnog duga."Prvo, pošto je preko 75 procenata javnog duga denominirano u stranim valutama, jednokratna deprecijacija srpskog dinara za 30 procenata mogla bi odmah povećati odnos javnog duga i BDP-a na 64,5 procenata", kažu u SB. Javni dug bi mogao da poraste i bez pada dinara, u slučaju većih davanja iz budžeta, kada bi šok potencijalnih obaveza mogao da poveća udeo javnog duga u BDP-u na 57 procenata. Pored toga, bruto potrebe za finansiranjem će ostati značajne tokom projektovanog perioda - prelazeći 8 procenata BDP-a.Dok se potencijalne obaveze prvenstveno odnose na izdate garancije državnim preduzećima za spoljno zaduživanje, državna preduzeća takođe imaju neizmireni dug prema lokalnom finansijskom sektoru od oko 3,5 procenata BDP-a (prosek 2020-2024)“, stoji u izveštaju SB.Glavni rizik za osnovni makrofiskalni scenario je učinak ključnih državnih energetskih kompanija, posebno Elektroprivrede Srbije (EPS) i Srbijagasa, kako se napominje u izveštaju. Energetska kriza iz 2022. godine otkrila je strukturne ranjivosti - poremećaji u proizvodnji električne energije i rastuće cene uvoza nametnuli su značajne fiskalne troškove, podsećaju u Svetskoj banci."EPS je usvojio višegodišnji investicioni plan i pokrenuo kapitalne izdatke za modernizaciju svoje infrastrukture, dok je Srbijagas objavio planove za proširenje kapaciteta skladištenja gasa i razvoj novih regionalnih interkonektora. Međutim, sprovođenje ovih planova ostaje neizvesno - što izaziva zabrinutost oko tempa i efikasnosti rešavanja nasleđenih nedostataka. U međuvremenu, obe kompanije su dobile značajnu direktnu i indirektnu državnu podršku - kroz subvencije, kapitalne injekcije i garancije - posebno tokom nedavne energetske krize 2022/2023. godine i često uz ograničenu transparentnost u javnom izveštavanju", kažu ekonomisti SB.Ekonomisti SB objašnjavaju zašto su državna preduzeća ta koja nose potencijalne opasnosti kada je u pitanju spoljne zaduživanje ovih kompanija, a koje može da se naglo zaustavi i ostavi ih bez izvora finansiranja. Prema nalazima SB, od 176 državnih preduzeća, samo 15 prijavljuje spoljni dug - ipak, ona čine 5,7 milijardi evra, ili 62 procenta ukupnog duga državnih preduzeća u 2023. godini. Telekom Srbija i EPS su glavni doprinosioci ovoj izloženosti. Nasuprot tome, 69 državnih preduzeća prijavljuje domaći dug, u ukupnom iznosu od 3,5 milijardi evra, a Koridori Srbije i Telekom Srbija su najveći zajmoprimci, podaci su Svetske banke."Oslanjanje na strano finansiranje povećava izloženost spoljnim šokovima. Čak i sa relativno stabilnim dinarom, neusklađenosti valuta predstavljaju rizike ako se uslovi promene. Globalno povećanje kamatnih stopa ili pogoršanje raspoloženja investitora mogli bi povećati troškove refinansiranja ili ograničiti pristup kapitalu. Štaviše, državne garancije za spoljno zaduživanje povećavaju fiskalne rizike - posebno kada su koncentrisane u nekoliko kapitalno intenzivnih državnih preduzeća u sektorima kao što su energetika i infrastruktura", navodi se u izveštaju.S obzirom da javnost u Srbiji više od deceniju sluša o potrebi da državna preduzeća budu profitabilna, zašto se ovaj proces tako sporo odvija i u čemu je problem? Na ovo pitanje ekonomisti Svetske banke odgovaraju da je u svim zemljama koje prolaze kroz ovu vrstu tranzicije sa državnim firmama isti slučaj. Jednostavniji odgovor je da sve što države treba da urade na kraju je da tretiraju preduzeća kao što to rade i investitori.Zaključak je da mnoge države koje prolaze sličnu traniziciju još nisu naučile da budu dobri investitori.
EkonomijabudžetSrbijaogromni riziciSvetska banka