Izaslanik Evropske unije za sankcije Dejvid O’Salivan (David O’Sullivan) posetio je u četvrtak Biškek radi razgovora s visokim kirgistanskim zvaničnicima usled zabrinutosti da se neki finansijski kanali i trgovinski tokovi u Kirgistanu koriste za zaobilaženje sankcija uvedenih Rusiji.
O’Salivan je na konferenciji za novinare rekao je da se oko 80 vrsta robe, uglavnom proizvoda dvostruke namene, ispituje zbog mogućeg reeksporta u Rusiju preko teritorije Kirgistana.
Oko 50 ovih artikala se koristi u ruskoj vojnoj opremi, dok su ostali kritični za industrijsku proizvodnju, rekao je O'Salivan, navodeći da je to samo uska kategorija koja "ne predstavlja ekonomski interes za Kirgistan".
Izaslanik za sankcije je posetio Kirgistan dok Evropska unija radi na usvajanju 20. paketa sankcija Rusiju. On je informisao zvaničnike centralne banke i ekonomskih ministarstava, o svojoj misiji da identifikuje i reši moguće zaobilaženje sankcija pre nego što Brisel finalizuje nove mere.
Fokus na robu dvostruke namene i finansijske rizikeO’Salivan je rekao da za EU nije prioritet da tražiti od Kirgistana da usvoji sankcije, već da se osigura da se ta zemlja ne koristi kao platforma za njihovo zaobilaženje.
"Ne tražimo od Kirgistana da usvoji naše sankcije... razumemo da postoje zemlje koje, iz različitih razloga, biraju drugačiji put", rekao je za Kirgistanski servis RSE.
On je dodao da se određena roba uvozi u Kirgistan iz EU i zatim reeksportuje u Rusiju, za šta je rekao da je "neprihvatljivo".
Izaslanik za sankcije je takođe istakao rizike u finansijskom sektoru, navodeći da se akteri koji žele da zaobiđu sankcije infiltriraju u kirgistanske banke i platforme za kriptovalute. On je naveo da je to razlog za uključivanje nekoliko banaka i institucija povezanih s kriptovalutama u prethodni paket sankcija.
"Gde imamo dokaze da kompanije u bilo kojoj zemlji, uključujući i Kirgistan, olakšavaju zaobilaženje naših sankcija, onda zadržavamo pravo da delujemo protiv tih kompanija", rekao je on, pojašnjavajući da su takve mere usmerene na kompanije, a ne zemlju.
O’Salivan je naglasio da EU poštuje suverenitet Kirgistana i legitimnu trgovinu s Rusijom, ističući važnost doznaka migrantskih radnika za lokalne porodice
"Nemamo nikakvu nameru da se mešamo u vaše potpuno legitimne trgovinske i ekonomske odnose s Rusijom. Poštujemo bliskost vaših odnosa s Rusijom; znamo da imate mnogo migrantskih radnika u Rusiji čije su doznake u Kirgistan važne za egzistenciju mnogih porodica", rekao je on.
Predložene mere u 20. paketu sankcijaNacrti predloga za 20. paket o kojima sada raspravlja EU zabranili bi izvoz određenih visokorizičnih artikala kao što su mašine za računarsku numeričku kontrolu (CNC) i radio oprema u Kirgistan, usled zabrinutosti da je roba izvezena iz EU već reeksportovana u Rusiju, što pomaže u zaobilaženju postojećih sankcija.
Podaci EU iz nacrta pokazuje da je izvoz tih artikala u Kirgistan porastao za skoro 800 odsto u prvih 10 meseci 2025. u poređenju s nivoima pre početka ruske invazije u februaru 2022. godine, dok je izvoz iste robe iz Kirgistana u Rusiju povećan za oko 1.200 odsto.
EU ocenjuje da je takav obrazac nosi "kontinuirani i posebno visok rizik" zaobilaženja sankcija, napominjući da se ta roba može koristiti u vojnoj proizvodnji i naprednim industrijskim primenama.
Nacrt, u koji je imao uvid RSE, takođe uključuje dodavanje kirgistanske kompanije povezane s kriptovalutama na crnu listu EU zbog olakšavanja ruskih finansijskih interesa, što odražava pomak ka ciljanim ograničenjima usmerenim na kompanije, a ne na sankcije zemlji.
Odgovor kirgistanske vladePosle sastanaka sa O’Salivanom, kirgistanski zvaničnici su izrazili želju za konstruktivnim dijalogom, istovremeno izražavajući zabrinutost zbog ekonomskog uticaja jednostranih mera ako ih EU usvoji.
Kirgistanski zvaničnici su ukazali na mere koje se sprovode kako bi se prekinulo moguće zaobilaženje sankcija.
Danijar Amangeldijev, prvi zamenik predsednika kabineta, napomenuo je da su poslanici već uveli ograničenja za robu dvostruke namene i naglasio važnost predvidljivosti i stabilnosti u finansijskim vezama s EU.
Zamenik premijera Edil Baisalov je dotle upozorio da bi mere EU mogle da ugroze regionalnu ekonomsku stabilnost.
Ministarstvo spoljnih poslova predložilo je zajedničku radnu grupu za sprečavanje zaobilaženja sankcija, dok je Nacionalna banka Kirgistana saopštila da procenjuje potencijalni uticaj predstojećeg paketa kako bi se osigurala stabilnost bankarskog sektora.
Za sankcije EU neophodno je da ih jednoglasno odobre svih 27 članica. Mere koje utiču na Kirgistan, uključujući kontrolu izvoza CNC mašina i radio opreme, mogle bi naići na otpor. Nemačka, Italija i Poljska su najveći izvoznici te robe u Kirgistan.
Diplomate EU rekle su za RSE da bi neki od tih izvoznika mogli pokušati da blokiraju predložena ograničenja vezana za Kirgistan.