Javni državni servis BHRT je u četvrtak ujutro, 26. februara privremeno prekinuo emitovanje redovnog programa.
Na konferenciji za novinare, generalni direktor Belmin Karamehmedović je izjavio kako danas ističe rok kojeg je bh. vlastima dala Evropska radiodifuzna unija (EBU) da ponudi rješenje izmirenja dugovanja BHRT-a prema njima. Dug iznosi 11,28 miliona eura.
"Pošto do danas ništa nije riješeno mi smo odlučili danas da upozorimo slušaoce i gledaoce šta će se desiti ukoliko ne bude neke konkretne akcije. Ukoliko EBU ne dobije kvalitetnu ponudu ići će na blokadu računa BHRT", kazao je Mehmedović i dodao da rok za izmirenje duga ističe za dva dana.
Evropska radiodifuzna unija je pozvala vlasti u BiH da hitno pronađu rješenje kako bi osigurale finansiranje javnog servisa BHRT-a i zaštitile njegovu budućnost, navosi se u odgovoru na upit Radija Slobodna Evropa da li će EBU razmotriti produženje roka nakon 28. februara za otplatu preostalog duga.
"Samo produženje rokova ne bi riješilo osnovne probleme koji traju više od 10 godina, već bi produžilo neizvjesnost i nestabilnost s kojima se emiter već suočava", dodaje se u odgovoru za RSE u četvrtak, 26. februara.
BHRT duguje novac za struju, plin, plate i doprinose radnicima, te prema EBU i satelitiskim operaterima.
Na BHRT je trenutno zaposleno 775 ljudi.
"Bojim se da smo došli do zida kada je riječ o proizvodnji programa, da smo se počeli oslanjati na impovizaciju. Resurse za proizvodnju programa više nemamo. Okolnosti su sve teže i sve teže možemo ispunjavati zakonsku obavezu", rekla je Neda Tadić, direktorica BHT-a.
U Bosni i Hercegovini postoje tri javna emitera - BHRT, RTV Federacije BiH i RTV Republike Srpske.
Zakon nalaže da entitetski emiteri 50 odsto sredstava koje prikupe od RTV takse na svojoj teritoriji uplaćuju na račun BHRT.
RTRS je 2017. prestao da isplaćuje BHRT-u dio iznosa prikupljene RTV pretplate, iako je to obaveza po državnom Zakonu o javnom RTV sistemu.
Iz RTRS nisu odgovorili na upit Radija Slobodna Evropa zbog čega godinama ne uplaćuju sredstva BHRT-u, iako to zakon nalaže.
U Federaciji BiH naplata RTV takse odvija se preko računa Elektroprivrede BiH na područjima koja ona pokriva – nešto više od polovine entiteta. Međutim, zbog nejasnoća u zakonodavstvu i dijelova zakona koji su proglašeni neustavnim, sudovi nemaju ovlaštenje za prisilnu naplatu, što ozbiljno otežava prikupljanje sredstava za javni servis.
Inače, nesmetano funkcionisanje BHRT-a jedan je od 14 ključnih uslova na putu BiH prema pridruživanju Evropskoj uniji.
Kolika su dugovanja BHRT-a?BHRT duguje novac za struju, plin, plate i doprinose radnicima, te prema Evropskoj radiodifuznoj uniji (EBU) i satelitiskim operaterima.
Preko 50 miliona maraka (oko 25 miliona eura) duguje se radnicima za poreze i doprinose na plate, od čega se odmah mora platiti 2.5 miliona (1.28 milina eura) po osnovu izvršnih sudskih presuda.
Javni servis bi mogao ostati i bez struje zbog duga od 1.56 miliona maraka (oko 800.000 eura) prema Elektroprivredi BiH, a izložen je i riziku od isključenja gasa zbog obaveza od 300.000 maraka (oko 154.000 eura) prema Sarajevo gasu.
U martu prošle godine Ustavni sud BiH potvrdio je zakonsko pravo BHRT-a na dio RTV takse prikupljene u Republici Srpskoj, poništivši ranije presude nižih sudova u RS-u koje su bile u korist RTRS-a, i naložio ponavljanje sudskih postupaka pred sudovima u Banjaluci.
Nakon toga, u julu, Vrhovni sud Republike Srpske donio je rješenja u dva postupka koja potvrđuju pravo BHRT-a na sredstva od RTV takse, stavljajući tačku na spor sa RTRS-om po pitanju naplate i raspodjele sredstava.
BHRT je od Parlamenta i Vijeća ministara BiH tražio kredit od 100 miliona maraka (oko 50 miliona eura) s odloženim plaćanjem za pokriće dugova, koji bi se vratio nakon okončanja sporova s RTRS-om, te dodatnih 25 miliona maraka (oko 12,5 miliona eura) iz viška prihoda Regulatorne agencije za komunikacije za izmirenje obaveza prema EBU i izvršnim sudskim presudama.
Međutim, predstavnici Republike Srpske u državnim institucijama blokiraju ove inicijative: odbijaju prisustvovati sjednicama Parlamenta i Doma naroda kad se raspravlja o BHRT-u, te ne podržavaju zahtjeve u Vijeću ministara i Predsjedništvu BiH.