Kraj mita o spontanosti: Građanski bunt postao politička mašinerija

Borba za pravnu državu ne trpi političke prečice. Zato najveći problem nove studentske liste nije to što ulazi u politiku. To je legitimno pravo svakog društvenog pokreta. Problem nastaje kada politička infrastruktura raste paralelno sa insistiranjem da se i dalje radi o spontanom građanskom buntu iznad klasične politike. Spontani protest i politička mašinerija nisu ista stvar. Javnost je kroz opozicione medije dobila uvid u razvoj ozbiljne organizacione infrastrukture: baze podataka, koordinisane komunikacije, fundraising modele, operativne timove, mrežu kontrolora i interne kanale organizacije. Sve su to legitimni alati političkog delovanja. Ali upravo tu počinju i pitanja pravne, finansijske i političke odgovornosti. Finansijska zona političke odgovornosti Baza od 400.000 imejlova predstavljena je kao ključ buduće kampanje. Njeno održavanje navodno košta oko 1.500 evra mesečno. To više nije improvizacija niti klasični studentski aktivizam, već ozbiljna politička logistika. U javnosti se pominju internet donacije i različiti modeli zajedničkog finansiranja. Tu nastupa pitanje koje nijedan politički akter ne može da izbegne: transparentnost finansiranja. Zakon o finansiranju političkih aktivnosti ne ostavlja mnogo prostora za neformalnost kada političko delovanje počne da dobija organizovane izborne obrise. Što je infrastruktura razvijenija, to su veća i pitanja kontrole, odgovornosti i zakonitosti. Paradoks tajne komunikacije Studentski pokret javno insistira na transparentnosti i oslobađanju institucija. Istovremeno se operativna komunikacija seli na zatvorene aplikacije poput Signala uz obrazloženje da postoji strah od infiltracije bezbednosnih struktura. Sama upotreba zaštićenih komunikacionih kanala nije sporna. Problem je što pokret koji je nastao na ideji otvorenosti sve više usvaja logiku zatvorenih operativnih mreža karakterističnih za profesionalne političke organizacije. Tu nestaje mit o spontanosti. Šamar pravosuđu na bini Najveći paradoks dogodio se pred kamerama. Pokret koji glasno zahteva nezavisno i profesionalno pravosuđe na političku binu izvodi aktivnu tužiteljku. Borba protiv političkog uticaja na pravosuđe ne može se voditi novim mešanjem pravosuđa i politike. Zato je scena sa bine ostavila utisak sudara između deklarativnih principa i političke pragme. Trenutak političke transformacije Pokret nastao na moralnom kapitalu protesta ubrzano ulazi u logiku organizovane politike. To je prirodan proces, ali nosi posledice. Onog trenutka kada bunt počne da gradi infrastrukturu moći, više ne može da računa samo na moralni kapital pobune. Tada počinje obaveza političke odgovornosti. Aleksandar Čupić Pročitajte još:  Stari politički odrpanci pokušavaju da ukradu budućnost još jednoj generaciji Ko je ubio značenje reči „student“? Blokaderi pumpaju veći procenat podrške SNS   The post Kraj mita o spontanosti: Građanski bunt postao politička mašinerija appeared first on ePančevo.