TITO POČINA KAKO MUSLIMAN! Šokantno svedoštvo od 2003 godina – Broz ja podava rakata, a jas se potam zatoa što ne možam da go podnesam toa!

Svedočejќi za Tito, poranešniot muftija na Belgrad, Hamdija Jusufspahiќ, vo edno intervju reče deka „Tito e bez somnenie eden od najgolemite luѓe rodeni na ovie prostori“. „Taa naša Jugoslavija, pred vojnata, bez somnenie beše zemja što imaše sè. Vo sekoj slučaj, imavme prekrasna zemja, no imavme i sreќa što imavme eden Tito. Toj e sigurno edna od najgolemite ličnosti na svoeto vreme. Čerčil, Stalin i Hitler moraa da mu se poklonat i da mu se poklonuvaat. Toj gi pobedi site“, reče Jusufspahiќ, zboruvajќi za Josip Broz. Kako što raskaža vo edno intervju vo 2003 godina, se sretnal so Tito nekolku pati. „Go zapoznav kako student vo Kairo. Na nekoj način, veќe bev formirana ličnost. Koga se zapoznavme, imav mnogu interesna sredba so negovite luѓe zadolženi za bezbednosta. Tie ne znaeja deka sum nekoj što živee vo zgradata na našiot konzulat. Slučajno, konzulot izlegol nekade i mi gi ostavil site klučevi. Koga dojde šefot na obezbeduvanjeto na Tito, praša za mene. Me praša dali poznavam eden student po ime Hamdija Jusufspahiќ. Mu rekov deka go poznavam. Otkako konzulot mu ja objasni celata situacija“, reče Jusufspahiќ. Kako što reče, trebalo da polaga ispit toj den. „Zaminav rano, pominav i se vrativ na vreme pred Tito da pristigne so voz od Aleksandrija. Eden den Tito dojde vo našiot klub na Jugosloveni i praša – deca, koj od vas zboruva arapski. Jas – odgovoriv. Vo toa vreme bev edinstveniot od mladite što zboruvaše dobro arapski. Tito ni reče deka treba da go naučime arpski bidejќi arapski e jazikot – jazikot na idninata“, reče toj. Vo 1967 godina, toj se sretnal so site arapski ambasadori vo Jugoslavija. Spored nego, site bile sreќni, toj bil vistinski muftija i site go pokanile na iftar. „Taka Tito doznal od razuznavačkata služba deka meѓu diplomatite ima eden so turban, koj e sekogaš tamu, i kogo go povikuvaat site ambasadori, čija žena e Arapka, a toj e Jugosloven. I Tito pobaral da go vidi“, rekol Jusufspaiќ. Toj istaknuva deka 1968 godina bila edna od najteškite povoeni godini vo vremeto na Tito – studentite demonstrirale, Rusite vlegle vo Čehoslovačka… „Pa, koga studentite demonstriraa tuka, mnogumina pomislija deka bidejќi štotuku dojdov od stranstvo, a imaše mnogu arapski studenti, možebi sum eden od onie studenti što gi organiziraa tie demonstracii. Bev protiv tie demonstracii, no beše potrebno da se bide mudar i beše potrebno da se izvlečat tie mnogu studenti od demonstraciite. Vo petokot gi povikav site muslimanski studenti vo džamijata da se povlečat od demonstraciite, da odat vo bibliotekite i učilnicite. I slušam deka mnogumina me slušaa“, reče toj. Sledniot den dobil pokana da odi kaj pretsedatelot na republikata. „Pretsedatel na Centralniot komitet na SK na Srbija beše Petar Stamboliќ. Ne znaev zošto me vikaat, no Tito vsušnost sakaše da mi se zablagodari. Slušnav deka vo Centralniot komitet ja slušale mojata muzika od džamijata. Petar Stamboliќ mu predloži na Tito da mi dadat malku slobodno vreme.“ – Gospodine pretsedatele, ako me izdvoite, poveќe nema da možam da zboruvam. Ќe rečat deka zboruvam vo ime na redot… Ako vi treba red, dajte ѝ go na mojata vera, bidejќi toa go kažav, bidejќi toa me uči mojata vera.“ Sepak, kako što reče, stanal vistinski prijatel so Tito na priemot na 29 noemvri 1968 godina. Priemot bil vo Federativnata palata. Pretstavnicite na verskite zaednici gi predvodel Negovata Svetost Patrijarhot German. „Se kačivme gore i prv otide German, po nego rimokatoličkiot nadbiskup, potoa jas, a potoa i protojerejot Smiljaniќ. Bev iznenaden koga patrijarhot German klekna, mu ja bakna rakata na Tito i mu go čestitaše praznikot. Ne go vidov toa vo toj moment. Nadbiskupot Bukatko go napravi istoto. Jas nitu kleknav, nitu ja baknav rakata, tuku go pozdraviv i mu go čestitav praznikot na pretsedatelot Tito “, reče Jusufspahiќ. Vo eden moment, Tito trebaše da nazdravi. „Ja krena čašata, no vide deka nikoj od nas nema čaša, pa mu ja dade čašata na patrijarhot German, potoa ja zede drugata i mu ja dade na Bukatka, a jas rekov, sega sum siguren deka i mene ќe mi se povraќa. I podobro da zemam biskvit i da kažam – da živee, drugar Tito.“Toj podade čaša, a jas, znaejќi deka e zabraneto, ne ja zedov čašata. Toj ja držeše ispruženata raka nekoe vreme, i se setiv deka toj beše zad mene, prota Smiljaniќ, a jas rekov – otec prota, ova e za tebe, jas ne pijam alkohol. Prota ja zede čašata i ja spasi situacijata“, reče toj. Od drugata strana na masata bea pretstavnici na diplomatskiot kor. Doajenot na diplomatskiot kor, Sami Sakar, togašen irački ambasador, gi krena racete i mu čestitaše na Hamdija za negovata teška golgota. „I se ispotiv bidejќi mi beše sram što ne mi beše dozvoleno da ja zemam čašata, a ne mi beše dozvoleno spored verskite propisi.Bukatko mi veli – Pa, možeše da ja zemeš, Bog nemaše da se naluti na tebe, ja vide tvojata situacija. I patrijarhot German mi go kaža istoto.“ – Da, Bog znae, no oficijalno sum sloboden. Voopšto ne možev da go podnesam toa, im odgovoriv“ Kako što zabeleža po Hamdi, site veќe se pokajaa za nego i site mislea deka definitivno završil so golemite priemi. „Potoa, protokolski nè pokanija vo crnogorskiot salon. Javno me oplakuvaa tamu, na site bi im bilo žal što se slučilo nešto takvo. I za polovina čas, Tito se pojavi so Jovanka, Mika Špiljak i Vladimir Popoviќ i vednaš mi reče: „Mladi efendi, odbij ja čašata na pretsedatelot na zemjata“, reče toj.  Hamdija skokna na noze i mu reče na Tito deka „nikogaš ne može da go napravi toa zlo“ i deka toa e da dobie nešto od rakata na Broz što Bog mu zabranuva da go napravi. „Nikoj ne bi me obvinil bidejќi sum mlad funkcioner, no možebi ќe rečat – Poglednete, Tito, tiraninot, go prinuduva odžata javno da ja pogazi verata. I toa ne beše vašata cel, gospodine pretsedatele. Znam deka sakavte samo da nè izramnite, no drugite nema da go razberat toa. Ako protokolot beše pogrešen što ne vi kaža deka ne pijam alkohol, ne trebaše da pogrešam kon vas. Da ne bevte vie, nemaše da nè ima. Se odnesuvav taka od ljubov kon vas“, reče toj. Potoa Tito si se obrati so zborovite – Pa, takvi se muslimanite. Najčistite, najljubeznite, najlojalnite, najčesnite, nikogaš nemavme nikakvi problemi so muslimanite. Hamdija mu reče deka muslimanite nikogaš nema da go zaboravat toa i deka Tito nikogaš nema da ima problemi so muslimanite. „I ako nikoj ne e so vas, muslimanite sekogaš ќe ostanat so vas“, reče Jusufspahiќ. Potoa Tito go postavi Hamdija do nego od desno, patrijarhot od levata strana, a Jusufspahiќ sedna meѓu Tito i Jovanka Broz. Potoa, kako što veli Tito, si se obrati so ubavi zborovi i se izvini. Togaš stanavme prijateli. TITO BEŠE POGREBAN KAKO MUSLIMAN?! Hamdija Jusufspahiќ, isto taka, svedočeše deka na pogrebot na Tito, sekretarkata na Broz mu prišla da go pozdravi, a potoa mu rekla: – Čestitki. – Zošto mi čestitaš, brate? Eden čovek umre, zošto mi čestitaš? – Toj umre so tvojata vera! – Što? – Vo tvojata vera. Toj umre čitajќi go Kuranot. Go pročita Kuranot po tret pat. Otkako muftijata i ambasadorot ja potpišaa knigata na žalost, sekretarkata Badurina im reče: – Ќe vidite koga ќe bide pogreban. Na nadgrobnata ploča ќe bidat samo imeto i prezimeto, godinata na raѓanje i godinata na smrtta, bidejќi taka se pogrebuvaat muslimanite. Muftijata tvrdi deka Badurina mu otkrila deka vo poslednite denovi od životot na Tito, na masata do negoviot bolnički krevet vo Kliničkiot bolnički centar vo Ljubljana, imalo samo edna kniga – prevod na Kuranot. The post TITO POČINA KAKO MUSLIMAN! Šokantno svedoštvo od 2003 godina – Broz ja podava rakata, a jas se potam zatoa što ne možam da go podnesam toa! appeared first on Vo Centar.