Krah medijske iluzije: Kako su „nedodirljivi” sami sebi potpisali kapitulaciju

Kada je odjeknula vest da su Dragan Šolak i Viktoriya Boklag pokrenuli hitan postupak pred Visokim sudom u Londonu, javnost je svedočila finalnom činu jedne velike iluzije. Pokušaj manjinskih akcionara da zaustave prodaju medijske mreže Adria News Network (ANN) portugalskom fondu Alpac Capital za simboličnih 30 miliona evra ogolio je surovu istinu: imperija se nije urušila spolja. Ona se urušila iznutra. Godinama je narativ bio jednostavan. N1 i Nova S kao jedini bastioni slobodne reči, a država kao jedini krivac za sve njihove probleme. Ovaj korporativni rat u Londonu pokazao je suprotno. Niko ih nije primorao na profesionalno samoubistvo. Taj posao su sami, pedantno i sistematski, obavili. Rasprodaja kredibiliteta Najveći paradoks leži u ceni. Prodati uticajnu medijsku mrežu u pet država regiona za 30 miliona evra u poslovnom svetu se zove „fire sale“, interventna rasprodaja. Većinski vlasnik BC Partners jasno je poručio da ovi mediji čine manje od 0,6% operativne dobiti celog sistema. Za zapadni fond to je statistička greška. Za medije koji su sebe predstavljali kao moralnu vertikalu to je konačni poraz. Kredibilitet, njihov najveći adut, nepovratno je prokockan. Bez obzira da li je reč o svesnoj nameri ili o potpunom slomu profesionalnih standarda, efekat je bio isti. Javno priznanje novinarke Jelene Obućine da su plasirali neproverene i dramatične neistine o stradanju šesnaestogodišnjeg dečaka u Valjevu, kao i slučaj sa dedom Hajdinom, pokazali su obrazac u kojem je aktivizam nadvladao novinarstvo. Pad sa visine Gubitak kredibiliteta boli najviše upravo zato što su ovi mediji godinama gradili ime na profesionalnoj selekciji vesti i ambiciji da budu ozbiljna alternativa tabloidima. Kada su na ključnim ispitima pali, na ispitima tačnosti, odgovornosti i uzdržanosti, pad je bio dramatičniji. Luksemburški manevar kao omča Godinama su funkcionisali pod okriljem luksemburške registracije, bez ijednog minuta programa u Luksemburgu, dok su kompletnu produkciju radili u Beogradu. Taj model im je omogućio apsolutni imunitet od domaćih regulatora. Međutim, ista ta struktura na kraju se pretvorila u omču. Strani fondovi su ih tretirali tačno onako kako su se i postavili. Kao običan, toksičan paket akcija. BC Partners je prethodno ugovorio izlazak iz profitabilnog dela sistema (SBB) u transakcijama vrednim 1,5 milijardi evra, a ove kompromitovane medije spakovao je i prodao za sitniš. Ovo nije priča o cenzuri. Ovo je priča o samoubistvu. Kada mediji zamene novinarstvo aktivizmom, kada izgube svaki kredibilitet, tržište ih na kraju tretira onako kako zaslužuju. Kao jeftinu robu. Slavna „nedodirljivost“ dobija svoj epilog na londonskom sudu, nakon što su na domaćem terenu sami sebi potpisali kapitulaciju. Najveće kolateralne žrtve ostali su njihovi gledaoci, koji su godinama verovali da gledaju istinu. Aleksandar Čupić Pročitajte još: Dosije Valjevo: Kako su Evropske demokrate pojele BIRN Izmišljeni deda i stvarni pad: Kako je Žaklina Tatalović srušila sopstveni spomenik Sandler kupio fabriku privida: Između „istine“ i stvarnog života Sandlere, šta si kupio 2. deo: Kada plan postoji, a Utisak proguta odgovornost Politički aktivizam u medijima: Naslov važniji od stvarnosti   The post Krah medijske iluzije: Kako su „nedodirljivi” sami sebi potpisali kapitulaciju appeared first on ePančevo.