Mickoski: Nema novo zadolžuvanje od 350 milioni evra vo juni

Premierot Hristijan Mickoski deneska na sednicata za pratenički prašanja oceni deka spored podatocite od Meѓunarodniot monetaren fond (MMF) aktuelnata Vlada e 2,5 do 3 pati pouspešna od prethodnata vlada. – Nema da ima novo zadolžuvanje od 350 milioni evra vo juni – reče Mickoski, posočuvajќi deka so poslednoto zadolžuvanje od 260 milioni evra ќe se doplati delot od evroobvrznicata od 700 milioni evra i oti na toj način ќe se namali i bruto i neto zadolžuvanjeto. Spored podatocite na MMF, kako kredibilna meѓunarodna institucija, reče Mickoski, vo periodot na prethodnata vlada na SDSM i DUI od 1 januari 2018-ta javniot dolg iznesuval 4 milijardi 787 milioni evra, a na 31.12.2023 godina 8 milijardi 477 milioni evra. Neto zadolžuvanje od 3,69 milijardi. – Vladata na VMRO-DPMNE, Vredi i ZNAM: na 1 januari 2025 – 9 milijardi javen dolg 619 milioni evra, i kako što kaža vašiot kolega pratenik, pretpostavuvame, bidejќi toj veli deka ќe dojdeme do 11 milijardi, no nema da dojdeme. Toj veli deka ќe dojdeme, no eve jas velam nema da dojdeme, no eve kako što veli toj — da bide taka, 11 milijardi. Neto zadolžuvanje: 1 milijarda 381 milion evra – navede Mickoski, prenesuva MIA. Nominalniot bruto domašen proizvod na 1 januari 2018 godina, kako što posoči, iznesuval 11 milijardi 340 milioni evra. Na 31 dekemvri 2023-tata, nominalniot bruto domašen proizvod iznesuval 15 milijardi 860 milioni dolari, ili vkupno uspeale za period od 6 godini da dodadat vrednost na nominalniot bruto domašen proizvod od 4,52 milijardi dolari, a državata ja zadolžile za 3,69 milijardi evra, za istiot toj period od 6 godini. – Ovaa Vlada eve, vakva, takva, nikakva, potakva kako što tie vikaat „ne ja biva“ – na 1 januari 2025-tata godina, nominalen bruto domašen proizvod od 16 milijardi 950 milioni evra, na 31 dekemvri, pretpostavka spored Meѓunaroden monetaren fond, a i spored budžetot kako e kreiran, 21 milijarda i 610 milioni evra. Dodadena vrednost od 4 milijardi 660 milioni evra. Razlikata meѓu nivnite 6 godini i ovie 2 godini e 140 milioni vo korist na ovaa Vlada. Pritoa, se zadolžila za 1 milijarda 381 milion evra. Što izleguva? Dodadenata vrednost za period od 2 godini e pogolema od taa za 6 godini, a dolgot e rečisi dva i pol do tri pati pomal – reče Mickoski. Seto ova, posoči premierot, e vo uslovi koga imame epska energetska kriza. – Da, godinava treba da vratime blizu tri milijardi evra, da prezapišeme 900 milioni evra stari dolgovi, 700 milioni evra evroobvrznica, budžetski deficit 650 do 700 milioni evra i okolu 320-330 milioni evra se kamati koi vo 2017 godina bea tripati pomali i odnosno bea 110 milioni evra – reče Mickoski. Komentirajќi gi tvrdenjata za zgolemuvanje na budžetskiot deficit, oceni deka „so ova istorisko visoko nivo na kapitalni investicii“, budžetskiot deficit ќe bide pomal od toj što bil prethodno. Toj porača deka „Vladata ќe go reši i završi proektot koj bil najgolem generator na deficitot“ – izgradbata na avtopatite na koridorite 8 i 10d što go realizira konzorciumot „Behtel i Enka“. Zaklučno so deneska, informira Mickoski, vkupniot deficit na prihodite koišto gi sobira državata, a kade što ne se sodržani sopstvenite prihodi na instituciite, e okolu 28-29 milijardi denari, odnosno okolu 168 milijardi, zaklučno so včera se potrošeni, a sobrani se 138 milijardi. – Najgolemiot drajver, najgolemiot generator e proektot za kojšto čestopati mene me povikuvaat deka sum kažal, koga sum bil opozicija, deka e kriminalen, deka e manipulativen i taka natamu, a toa e proektot kojšto se odnesuva na koridorite 8 i 10d, odnosno poznat vo javnosta kako „Behtel i Enka“. Ne znam zošto mislat deka jas sum go promenil toa mislenje. Istoto ќe vi go kažam. Da, kriminalen e. Da, manipulativen e. Netransparentna procedura, zloupotreba na evropsko zname, da. Taka e proektot. Ne sum go smenil. No što treba da pravime, da gi ostavime tie 350 milioni evra što gi dadoa kako avans, na graѓanite pari, i da go napuštime proektot kako što koj bilo drug takov proekt napuštija? Naprotiv, našata zadača kako Vlada e da se grižime za parite na graѓanite i što e možno pobrgu da gi završime proektite za da možeme da gi vraќame dolgovite koišto tie gi ostavile. I najgolemiot generator na budžetskiot deficit e tokmu toj proekt – reče Mickoski. Toj proekt, pojasni, poveќe ne e vo Ministerstvoto za transport, tuku e vo Javnoto pretprijatie za državni patišta. – I da, ќe generira javen dolg, no poradi veštite pregovarački sposobnosti na Vladata, cenime deka nema da bide so toj intenzitet generiranjeto na javniot dolg, kakov što ќe bide intenzitetot na kreiranje na dodadena vrednost na makedonskata ekonomija. I nema poveќe da ima tovar budžetskiot deficit, kako rezultat na ovoj proekt, a proektot na teren ќe se raboti, posoči premierot, koj se osvrna i na realnite probelmi so koi se soočila novata Vlada koga go prezela ovoj proekt i navede deka na teren veќe ima aktivnosti i progres vo izgradbata – reče premierot. Mickoski, meѓu ostanatoto potenciraše i deka vo uslovi na, kako što reče, epska energetska kriza Vladata go namali DDV-to i akcizata na gorivata, kako i deka spored naplatata na danocite ima zgolemuvanje na platata i oti se namaluva brojot na vrabotenite. The post Mickoski: Nema novo zadolžuvanje od 350 milioni evra vo juni appeared first on Nova Makedonija.