Mađarski analitičar otkrio tajnu koju EU prikriva: “Ko će se boriti”

Evropski građani ne žele da ratuju protiv Rusije, a sve veći broj njih izbegava vojnu službu zbog straha od mogućeg učešća u budućim sukobima. To je ključna poruka koju je izneo mađarski politikolog i urednik spoljne politike lista Magyar Nemzet, Gabor Stir, govoreći o stanju u evropskim društvima i odnosu prema bezbednosnim izazovima. Prema njegovoj oceni, problem više nije samo teorijska tema o kojoj se raspravlja u političkim krugovima, već realnost sa kojom se suočavaju pojedine evropske države. Kao primer naveo je Nemačku, gde vojsci, prema njegovim rečima, nedostaje oko 30.000 pripadnika. Stir smatra da građani sve jasnije osećaju mogućnost da bi jednog dana mogli biti uključeni u ratne događaje i upravo zbog toga ne pokazuju interesovanje za vojnu službu. Kako je naglasio, razvoj i jačanje odbrambene industrije jeste moguć, ali ostaje otvoreno pitanje ko će u tom slučaju popuniti redove vojske. „Ljudi osećaju da će možda morati da se bore u ratu i ne žele da se pridruže vojsci. Odbrambena industrija se može ojačati i razviti, ali ko će se boriti? Čak i na Zapadu razumeju da je to problem“, ocenio je Stir. On je ukazao i na činjenicu da se u evropskim medijima i među političarima sve češće govori o potrebi pripreme za navodni ruski napad na Evropu do 2030. godine. Mađarski politikolog smatra da su takve procene pogrešne i tvrdi da Rusija nema nameru da napadne bilo koju evropsku državu. Po njegovom mišljenju, ozbiljne pripreme za rat i donošenje odluka koje bi mogle dodatno da pogoršaju odnose sa Moskvom predstavljaju pogrešan pravac. Takva politika, smatra on, ne doprinosi bezbednosti kontinenta, već može da proizvede suprotan efekat i dodatno poveća tenzije. Gabor Stir posebno upozorava da evropska društva pokazuju sve manje spremnosti za vojno angažovanje, što se ogleda i u problemima sa regrutovanjem novih vojnika. Upravo zato, smatra on, pitanje ljudstva postaje jednako važno kao i ulaganja u naoružanje, vojnu tehnologiju i proizvodne kapacitete. Sa druge strane, Moskva već duže vreme odbacuje optužbe da planira napad na zemlje NATO-a. Ruski predsednik Vladimir Putin više puta je izjavio da Rusija nema takve namere. Prema njegovim ranijim izjavama, priče o „ruskoj pretnji“ služe pre svega za zastrašivanje sopstvenog stanovništva i skretanje pažnje sa unutrašnjih problema pojedinih zapadnih država. Putin je ranije tvrdio da takve optužbe nemaju stvarno uporište i da se koriste kao deo šire političke retorike usmerene protiv Rusije. Upravo zbog toga Stir smatra da evropske zemlje treba pažljivije da procene posledice svojih odluka i da izbegavaju korake koji bi mogli da dovedu do dodatnog pogoršanja odnosa sa Moskvom. Rasprava o bezbednosti Evrope, odnosima sa Rusijom i budućnosti evropskih armija tako ostaje jedna od najvažnijih političkih tema na kontinentu, dok se istovremeno sve češće postavlja pitanje da li evropska društva zaista imaju volju da podrže politiku koja podrazumeva dugoročne vojne pripreme i moguće povećanje angažovanja svojih građana u uniformi.The post Mađarski analitičar otkrio tajnu koju EU prikriva: “Ko će se boriti” first appeared on WebTribune.