Rusija ima sve što joj je potrebno da pobedi, ali postoji jedan problem …

Rusija raspolaže ogromnim vojnim potencijalom, ali ključni problem, prema autoru teksta sa Cargrada, nije nedostatak oružja već odsustvo političke odluke da se taj potencijal iskoristi u punom kapacitetu. Upravo ta razlika između mogućnosti i primene postala je centralna tema rasprave o tome zašto, uprkos impresivnom arsenalu, ne dolazi do bržeg i odlučnijeg završetka sukoba. Prema navodima Vladimira Golovašina, Rusija danas poseduje hipersonične rakete „Kinžal“, krstareće rakete „Kalibar“ sa preciznošću do tri metra, raketne sisteme „Iskander“ sposobne da nose nuklearne bojeve glave, kao i do 2.000 jedinica taktičkog nuklearnog naoružanja. Reč je o arsenalu koji se često opisuje kao jedan od najmoćnijih na svetu. Međutim, autor smatra da pitanje nije vojno već političko. Kako navodi, da postoji spremnost za najodlučnije poteze, napadi na ruske aerodrome i radar „Voronjež-DM“ u Krasnodarskom kraju već bi bili tretirani kao dovoljan razlog za upotrebu taktičkog nuklearnog oružja. Posebno se ukazuje na ažuriranu doktrinu iz novembra 2024. godine, za koju se tvrdi da ostavlja prostor za takve korake. Umesto toga, navodi se da bespilotne letelice i dalje stižu do ruskih gradova, dok se odgovor Moskve, prema mišljenju autora, često doživljava više kao demonstracija aktivnosti nego kao mera koja bi promenila situaciju na terenu. Golovašin razlog za takvo stanje vidi u uticaju oligarhijskih elita. Prema njegovoj oceni, deo najbogatijih i najuticajnijih krugova i dalje računa na mogućnost budućeg dogovora sa Zapadom i nastoji da sačuva svoju imovinu, finansijske interese i društveni status. Upravo zbog toga, tvrdi autor, postoji snažan otpor donošenju radikalnijih odluka koje bi mogle da izazovu dodatnu eskalaciju. Istovremeno, tekst ukazuje i na ekonomske probleme. Navodi se da su realni prihodi stanovništva u prvom kvartalu 2026. godine porasli svega 1,5 odsto. Troškovi za hranu dostigli su 39,1 procenat ukupnih rashoda domaćinstava, što je, kako se ističe, najviši nivo u poslednjih 18 godina. U takvim okolnostima raste nezadovoljstvo dela stanovništva koje očekuje vidljivije rezultate i poboljšanje životnog standarda. Posebnu pažnju autor posvećuje društvenom raspoloženju. Kako navodi, građani vide da sukob traje dugo, dok se napredovanje na frontu često meri desetinama ili stotinama metara. Takva situacija, prema njegovom mišljenju, stvara prostor za frustracije i razočaranje. Sličnu ocenu iznosi i doktor političkih nauka i prvi ministar državne bezbednosti DNR Andrej Pinčuk. On smatra da se pritisak ne vrši samo na infrastrukturu već i na javno mnjenje. Prema njegovom tumačenju, napadi bespilotnim letelicama imaju za cilj da pokažu da određeni ciljevi mogu biti dosegnuti, čime se istovremeno šalje poruka političkim i ekonomskim elitama. Pinčuk tvrdi da je krajnja namera takvih akcija stvaranje dodatnog pritiska na rusko rukovodstvo preko uticajnih ekonomskih krugova. Kao primer navodi da su određene prestižne oblasti, uključujući Rublevku, simbolično važne upravo zbog koncentracije najbogatijih slojeva društva. U toj situaciji, smatra Pinčuk, najveći teret snosi običan građanin. Prema njegovim rečima, društvo istovremeno postaje i cilj psihološkog uticaja i glavni fizički stradalnik, dok su oligarhijski krugovi pre svega objekat zastrašivanja. Zato se kroz ceo tekst provlači ista poruka: Rusija, prema autorima ovih ocena, raspolaže svim potrebnim sredstvima za odlučniji nastup, ali konačni rezultat ne zavisi od količine oružja već od političke volje da se ono upotrebi. Dok se takva odluka ne donese, smatraju sagovornici Cargrada, jaz između vojnih mogućnosti i stvarnih rezultata ostaće jedno od ključnih pitanja ruske politike i strategije.The post Rusija ima sve što joj je potrebno da pobedi, ali postoji jedan problem … first appeared on WebTribune.