Vulin: Srbija mora da ostane slobodna i nezavisna, pomoć iz EU ima političku cenu

Srbija mora da ostane slobodna, samostalna i nezavisna država u sve složenijim međunarodnim okolnostima, a jačanje vojske, institucija i državotvornosti predstavlja ključ za očuvanje suvereniteta. To je centralna poruka koju je predsednik Pokreta socijalista Aleksandar Vulin izneo govoreći o regionalnim odnosima, Kosovu i Metohiji, saradnji sa Kinom, odnosima sa Rusijom i promenama u globalnom poretku. U razgovoru za Tanjug, Vulin je ocenio da se Srbija nalazi u okruženju koje joj, kako je naveo, nije naročito naklonjeno i da zato mora dodatno da ulaže u svoje institucije i odbrambene kapacitete. Prema njegovim rečima, bez snažnih institucija nema ni zaštite državnosti, suvereniteta i nacionalnih interesa. Govoreći o regionalnim odnosima, osvrnuo se na sporazum o strateškoj saradnji Hrvatske i Severne Makedonije. Takve sporazume vidi kao pokušaj da se oslabi pozicija Srbije u regionu i umanji njen uticaj, kao i da se naruše odnosi koje Srbija gradi sa pojedinim državama u okruženju. Vulin smatra da Srbija zbog toga nema mnogo izbora osim da ostane samostalna, da dodatno jača vojsku, uvede obavezno služenje vojnog roka i nastavi da ulaže u državu i njene institucije. Istakao je da se zalaže za ujedinjavanje Srba gde god da žive i formiranje koncepta „srpskog sveta“, koji vidi kao zaštitu od onih koji su neprijateljski nastrojeni prema Srbiji. Poseban deo njegovog izlaganja odnosio se na situaciju na Kosovu i Metohiji. Ocenio je da je upravo taj prostor mesto na kojem se najpre može očekivati ozbiljniji incident. Komentarišući hapšenja direktora obrazovnih i zdravstvenih ustanova, uklanjanje tabli sa železničkih stajališta i pojačane pritiske na Srbe pred izbore zakazane za 7. jun, Vulin je optužio Aljbina Kurtija da sprovodi etničko čišćenje Srba na Kosovu i Metohiji. Kako je naveo, najveći problem vidi u tome što, prema njegovom mišljenju, takvu politiku prati podrška Evropske unije. Podsetio je da je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i dalje na snazi i postavio pitanje zbog čega UNMIK ne koristi svoja ovlašćenja da poništi odluke koje, kako smatra, ugrožavaju prava srpskog stanovništva. Posebno je ukazao na zakon o strancima na Kosovu i Metohiji, navodeći da su Srbi koji nisu prihvatili kosovska dokumenta postali stranci na prostoru na kojem su rođeni i gde generacijama žive njihove porodice. Zbog toga smatra da Srbija treba da insistira na aktivnijoj ulozi UNMIK-a i da traži sednicu Saveta bezbednosti UN na kojoj bi se otvorilo pitanje poštovanja Rezolucije 1244. Vulin je ocenio da bi srpska diplomatija i bezbednosne službe morale energičnije da odgovore na poteze Prištine. Smatra da Srbija treba da primenjuje princip reciprociteta kako bi skrenula pažnju međunarodne zajednice na položaj Srba na Kosovu i Metohiji. Kao primer naveo je slučajeve pripadnika OVK koji su hapšeni u Srbiji, a potom puštani na slobodu. Po njegovom mišljenju, takve situacije mogle bi da budu iskorišćene za razmenu za Srbe koji se nalaze u pritvorima na Kosovu i Metohiji bez optužnica. Uveren je da bi takvi potezi izazvali mnogo brže reakcije evropskih institucija. Dodao je i da Srbija treba da preduzima korake koji bi, kako je rekao, naterali albansku stranu da ozbiljnije razmatra moguće reakcije Beograda. Prema njegovim rečima, Priština trenutno ne pokazuje zabrinutost zbog eventualnih odgovora Srbije, što bi, smatra, trebalo promeniti. Govoreći o nedavnoj poseti predsednika Srbije Aleksandra Vučića Kini, Vulin je naglasio da odlikovanje koje je Vučiću uručio kineski predsednik Si Đinping pokazuje nivo odnosa dve zemlje. Naveo je da Srbija, zahvaljujući toj saradnji, očekuje gotovo milijardu investicija, nove tehnologije i otvaranje novih fabrika. Po njegovoj oceni, najvažnije je to što kineske investicije nisu politički uslovljene. Istakao je da kineska strana traži samo poštovanje zakona, zaštitu investitora i odgovarajuće uslove za poslovanje, bez političkih zahteva prema Srbiji. Nasuprot tome, Vulin tvrdi da pomoć iz Evropske unije dolazi uz političke uslove. Kao primere naveo je zahteve za različite reforme, usklađivanje spoljne politike sa Briselom i pitanje priznanja takozvanog Kosova. Prema njegovim rečima, sredstva koja dolaze iz Kine usmerena su direktno na proizvodnju, nova radna mesta i razvoj fabrika, dok se deo evropskih fondova koristi za konsultantske projekte, studije i reforme. Zbog toga smatra da Srbija treba pažljivo da procenjuje odakle dolazi pomoć i pod kojim uslovima. Vulin je ocenio da Srbija u Kini dobija poštovanje koje, kako tvrdi, ne može da očekuje u Briselu, te je pozvao građane da budu ponosni na rezultate posete srpske delegacije toj zemlji. Osvrćući se na utiske sa Međunarodnog foruma o bezbednosti u Moskvi, rekao je da je svet danas između unipolarnog i multipolarnog poretka. Po njegovom mišljenju, velike sile pokušavaju da zauzmu što povoljnije pozicije pre konačnog oblikovanja novog međunarodnog sistema. Takvu situaciju smatra posebno opasnom za male države. Naveo je da velike sile danas mogu da koriste vojnu moć bez mnogo objašnjenja i da upravo zato male zemlje moraju da razmišljaju kako da očuvaju stabilnost i mir u decenijama koje dolaze. Vulin smatra da, pored Sjedinjenih Američkih Država, postoje još dva velika centra moći – Rusija i Kina. Najveću zabrinutost, međutim, izaziva mu činjenica da je Evropska unija najavila spremnost za mogući oružani obračun sa Rusijom do 2030. godine. Kao dodatni razlog za zabrinutost naveo je promene u nemačkoj industriji i povećanje ulaganja u vojnu proizvodnju. Prema njegovom tumačenju, stavovi koje iznosi Nemačka često postaju zajednička politika EU, pa zbog toga ozbiljno shvata najave koje dolaze iz Berlina. Na kraju je ponovio da Srbija treba da ostane slobodna, nezavisna i van sukoba koji nisu u njenom interesu. Ocenio je da je Evropska unija od ekonomskog projekta postala i vojno-ideološki projekat, te poručio da je najvažniji zadatak Srbije da sačuva samostalnost, izbegne unutrašnje podele i ne dozvoli da bude uvučena u sukobe velikih sila.The post Vulin: Srbija mora da ostane slobodna i nezavisna, pomoć iz EU ima političku cenu first appeared on WebTribune.