Tajni pregovori Putina i Lukašenka završeni bez ijedne izjave- Usledio misteriozan let

Posle dvodnevnih zatvorenih razgovora predsednika Rusije Vladimira Putina i predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka pojavilo se više pitanja nego odgovora. Ni Moskva ni Minsk nisu objavili detalje sastanka, dok je beloruski lider odmah nakon pregovora krenuo na višednevnu turneju po Aziji, što je dodatno podstaklo spekulacije o sadržaju razgovora. Neposredno pre susreta dvojice lidera došlo je do zaoštravanja retorike između Minska i Kijeva. Krajem juna Vladimir Zelenski izneo je tvrdnje da se na ukrajinsko-beloruskoj granici nalaze repetitorske stanice koje navodno pomažu navođenje ruskih dronova, kao i da Aleksandar Lukašenko praktično lično snabdeva ruske oružane snage gorivom za ofanzivu. Uz to je Belorusiji postavio ultimatum da u roku od sedam dana ukloni tu opremu, u suprotnom će to, kako je rekao, učiniti Ukrajina. Dokazi za postojanje takvih repetitorskih stanica nisu predstavljeni, Minsk je optužbe odbacio kao neistinite, a Zelenski je kasnije saopštio da je njegov zahtev ispunjen. Prema ocenama brojnih stručnjaka i međunarodnih medija, taj potez mogao bi da predstavlja pokušaj uvlačenja Belorusije u sukob, iako nije jasno zašto bi Kijev, koji se suočava sa nedostatkom ljudstva, bio zainteresovan za takav razvoj događaja. Lukašenko je 25. juna, tokom razgovora sa guvernerom Moskovske oblasti Andrejem Vorobjovim, otkrio da je primio predstavnike Zelenskog. Kako je rekao, zamolio ih je da ukrajinskom lideru prenesu poruku da bi se, ukoliko Belorusija bude uvučena u rat, „kvalitet rata odmah promenio“, zbog čega je, prema njegovim rečima, neophodno postići dogovor. Nije precizirao kada je taj sastanak održan. Nakon toga Lukašenko je otputovao u Rusiju, gde je sa Vladimirom Putinom dva dana razgovarao iza zatvorenih vrata. Novinar Kremljskog pula Aleksandar Junašev objavio je na svom Telegram kanalu da su prvog dana održani razgovori u četiri oka, a drugog prošireni sastanak. Dodao je da je neuobičajeno što su oba susreta u potpunosti bila zatvorena za novinare i naveo da se, prema njegovim saznanjima, razgovaralo o izuzetno osetljivim i poverljivim pitanjima. Po završetku sastanka nije bilo zvaničnih izjava ni iz Kremlja ni iz Minska. Umesto povratka u Belorusiju, Lukašenko je odmah otputovao u veliku radnu posetu Istočnoj i Jugoistočnoj Aziji. Pres služba beloruskog predsednika na Telegram kanalu „Pool of the First“ saopštila je da će posetiti nekoliko država radi razgovora na visokom nivou o velikim i perspektivnim projektima u različitim oblastima, naglašavajući da je svakoj poseti prethodila opsežna priprema. U saopštenju je navedeno da su Istočna i Jugoistočna Azija među vodećim regionima globalnog razvoja i pokretači svetske ekonomije, zbog čega razvoj saradnje sa tim državama predstavlja jedan od prioriteta spoljne politike Belorusije. U posebnoj objavi dodato je da Lukašenka očekuje put dug desetinama hiljada kilometara kroz tri države. Isti Telegram kanal objavio je i pregled reakcija stranih medija na optužbe i pretnje koje je Zelenski uputio Minsku. Među izdvojenim ocenama navodi se da Zelenski tvrdi kako Rusija pokušava da uvuče Belorusiju u rat, dok istovremeno pretnjama Minsku i sam doprinosi takvom scenariju. Takođe se ocenjuje da bi vojna operacija protiv Belorusije predstavljala nerazuman potez za Ukrajinu zbog nedostatka vojnika na drugim frontovima. U objavljenom pregledu ističe se i da ne postoji nezavisna potvrda da su repetitorske stanice koje je Zelenski pomenuo zaista postojale, niti da su, ukoliko su postojale, isključene. Kao jedna od mogućnosti navodi se da je priča o njihovom uklanjanju mogla poslužiti za ublažavanje posledica neuspešnog ultimatuma. Dodaje se i da nema znakova priprema za belorusku invaziju na Ukrajinu, kao i da agresivna retorika Kijeva deluje u oštrom kontrastu sa uzdržanom politikom Minska. Svoje viđenje situacije izneo je i političar Oleg Carev na Telegramu. On smatra da činjenica da je Lukašenko posle sastanka sa Putinom na Valdaju odmah otputovao u Aziju može da ukazuje na to da je krajnje odredište Kina, iako imena država nisu objavljena. Carev pretpostavlja da je sled događaja – razgovor sa predstavnicima Zelenskog, zatim dvodnevni sastanak sa Putinom i potom put u Kinu – znak da beloruski predsednik pokušava da postigne važan dogovor. Prema njegovoj oceni, Lukašenko ne želi da njegova zemlja bude uvučena u rat i ostaje da se vidi kakav će biti ishod tih diplomatskih aktivnosti.The post Tajni pregovori Putina i Lukašenka završeni bez ijedne izjave- Usledio misteriozan let first appeared on WebTribune.