NUNS usvojio Politiku korišćenja veštačke inteligencije

Vranje/Beograd - Izvršni odbor Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) usvojio je na sednici održanoj 2. juna 2026. godine Politiku korišćenja veštačke inteligencije u NUNS-u, kojom su utvrđena pravila za odgovornu, etičku i transparentnu primenu ovih tehnologija u radu Udruženja. Pored politike koja uređuje rad unutar Udruženja, NUNS je pripremio i nacrt dokumenta prilagođen medijskim organizacijama, koji se nalazi u prilogu ovog teksta.Generativna veštačka inteligencija već menja način rada redakcija i medijskih organizacija. Alati zasnovani na ovoj tehnologiji mogu da ubrzaju istraživanje, obradu podataka, transkripciju i prevod, pomognu u vizuelizaciji informacija i olakšaju brojne rutinske zadatke. Istovremeno, njihova upotreba otvara pitanja tačnosti, autorskih prava, zaštite ličnih i poverljivih podataka, pristrasnosti i odgovornosti za objavljeni sadržaj.Zbog toga je NUNS usvojio dokument čiji je osnovni princip da veštačka inteligencija može da unapredi rad organizacije, ali ne može da zameni ljudsko rasuđivanje, novinarsku etiku i uređivačku odgovornost. Upotreba ovih alata mora da bude strogo kontrolisana i zasnovana na stalnom ljudskom nadzoru.Odgovornost ostaje na ljudimaPolitika se odnosi na zaposlene, saradnike, konsultante i druge osobe koje rade u ime NUNS-a, a obuhvata internu i eksternu komunikaciju, istraživanje i obradu podataka, kreiranje sadržaja za sajt, društvene mreže i biltene, administrativne poslove, kao i edukaciju i razvoj veština.Među osnovnim načelima dokumenta nalaze se odgovornost, transparentnost, zaštita privatnosti, informisani pristanak, provera tačnosti i kontinuirana edukacija. Osoba koja koristi alat veštačke inteligencije ostaje odgovorna za njegov rezultat, dok svaki sadržaj koji je delimično ili u celini nastao upotrebom takvog alata mora biti jasno označen.Zabranjeno je unošenje ličnih i poverljivih podataka u eksterne alate veštačke inteligencije. Korišćenje ili menjanje tuđeg sadržaja, naročito fotografija i drugih vizuelnih materijala, mora biti zasnovano na informisanom pristanku. Sve tekstove, podatke, tabele, grafikone i druge rezultate koje proizvede VI moraju proveriti ljudi.Svaka sugestija koju ponudi VI mora proći uredničku reviziju. Činjenice se proveravaju nezavisno, izvori koje je alat naveo moraju biti pregledani, a kontekst pažljivo procenjen. Pravno osetljiv sadržaj proveravaće pravnici.Provera alata pre korišćenjaDokument uvodi i obavezu procene bezbednosti svakog novog alata pre nego što počne da se koristi u organizaciji.Odluka o korišćenju određenog alata može biti doneta tek kada se utvrdi da je dovoljno bezbedan, a njegove performanse, prednosti i nedostaci biće periodično preispitivani. Politika će se takođe menjati i dopunjavati u skladu sa razvojem tehnologije, novih profesionalnih standarda i propisa.Pravni okvir još nije razvijenU Srbiji još ne postoji poseban zakon koji sveobuhvatno reguliše upotrebu veštačke inteligencije, uključujući njenu primenu u medijima.Kodeks novinara i novinarki Srbije za sada predstavlja najdirektniji profesionalni okvir za upotrebu VI u domaćem novinarstvu.Kodeks propisuje da mediji moraju da koriste veštačku inteligenciju transparentno, odgovorno i srazmerno, da ostaju u celini odgovorni za objavljeni sadržaj i da obaveste javnost kada je sadržaj kreiran korišćenjem alata zasnovanih na VI.NUNS-ov dokument oslanja se i na stav Evropske federacije novinara da veštačka inteligencija u novinarstvu mora biti korišćena etički i transparentno, uz obaveznu ljudsku uredničku kontrolu, zaštitu novinarskog rada i očuvanje osnovnih profesionalnih standarda.Transparentnost je važna za očuvanje poverenjaUsvajanje jasnih pravila posebno je značajno u trenutku kada je poverenje građana u medije veoma nisko. Prema istraživanju Digital News Report 2026 Rojtersovog instituta za studije novinarstva, svega 22 odsto ispitanika u Srbiji kaže da uglavnom ima poverenja u vesti.Drugo istraživanje Rojtersovog instituta pokazuje da publika često nije sigurna gde se i na koji način veštačka inteligencija koristi. Ljudi koji su bolje upoznati sa ovom tehnologijom uglavnom su otvoreniji za njenu primenu u novinarstvu. Istovremeno, sadržaj označen kao u potpunosti generisan veštačkom inteligencijom može biti doživljen kao manje pouzdan.Dodatno, primena loše prakse i korišćenje VI za kreiranje dezinformacija koje plasiraju mejnstrim mediji umnogome su doprineli narušavanju poverenja u medije.Ovi podaci ukazuju da transparentnost sama po sebi nije dovoljna ukoliko nije praćena jasnim objašnjenjem kako je tehnologija korišćena, ko je proverio sadržaj i ko za njega preuzima odgovornost. Redakcijske politike mogu pomoći medijima da uspostave doslednu praksu.Model dostupan i drugim redakcijamaPored politike koja uređuje rad unutar Udruženja, NUNS je pripremio i nacrt dokumenta prilagođen medijskim organizacijama. Dokument koji se nalazi u prilogu ovog teksta je slobodan za preuzimanje i svaka redakcija može da ga prilagodi svojoj veličini, načinu rada, tehničkim kapacitetima i vrstama sadržaja koje proizvodi.Cilj je da redakcije ne čekaju donošenje zakona, već da unapred utvrde za koje poslove je dozvoljena upotreba VI.Politika korišćenja veštačke inteligencije u NUNS-u dostupna je na ovom linku, dok se više informacija o etičkim dilemama, obeležavanju sadržaja i pripremi redakcijskih politika može pronaći na NUNS-ovom sajtu u odeljku „Nauči–primeni“. Politika korišćenja VI za redakcije - primer DruštvoNUNSveštačka inteligencijapolitika korišćenja