Socijalizam ponovo jača u SAD dok mladi traže drugačiji ekonomski model

Političke ideje koje su decenijama bile na margini američkog javnog života sve otvorenije ulaze u izborne kampanje i rasprave unutar Demokratske stranke. Promena je naročito vidljiva među mlađim biračima, dok se istovremeno približavaju ovogodišnji međuizbori za Kongres. Demokratski socijalisti danas mladima iz generacije Z ne nude samo političke sastanke i marksističke čitalačke grupe. Oko njihovih organizacija pojavljuju se softbol lige, zanatski klubovi i drugi oblici društvenog okupljanja, čime pokušavaju da izgrade širu zajednicu i privuku mlade koji traže novi politički dom. Demokratski socijalisti Amerike (DSA), nekada jedna od najmarginalizovanijih političkih organizacija u zemlji, sada imaju gotovo 130.000 članova. Pre 15 godina bilo ih je svega 5.000. Njihov rast više nije ograničen samo na broj članova: kandidati povezani sa organizacijom pobeđuju na demokratskim preliminarnim izborima širom zemlje. Megan Romer, nacionalna kopredsednica DSA, ocenjuje da je širenje organizacije posledica dubokog razočaranja postojećim sistemom, posebno među mladima. „Ljudi misle, u redu, kapitalizam ne funkcioniše. Pa koji je izlaz?“, rekla je Romer za Fajnenšel tajms. Program koji privlači deo tih birača obuhvata pristupačno stanovanje, univerzalnu zdravstvenu zaštitu, besplatno fakultetsko obrazovanje za sve i veće poreze za milijardere. Takve ideje postaju sve popularnije među mlađim Amerikancima nezadovoljnim tradicionalnim načinom upravljanja zemljom. Promena se vidi i u istraživanjima javnog mnjenja. Gallupova anketa iz prošle godine pokazala je da 66 odsto demokrata ima pozitivan stav prema socijalizmu, dok je 2010. godine taj udeo iznosio 50 odsto. Istraživanje Economist/YouGov sprovedeno u junu pokazalo je da bi 62 odsto demokrata glasalo za kandidata koji se izjašnjava kao demokratski socijalista. Kako piše NetEase, to predstavlja veliki zaokret u zemlji u kojoj je socijalizam dugo imao izrazito negativno političko značenje. Jedna od prelomnih tačaka bila je Mamdanijeva pobeda na prošlogodišnjim izborima za gradonačelnika Njujorka, koja je iznenadila i predsednika Donalda Trampa. Trend se nastavio ove godine. Članovi DSA pobedili su na demokratskim preliminarnim izborima u Njujorku, Denveru, Filadelfiji i Vašingtonu, često savladavajući umerenije kandidate koji su imali podršku partijskog rukovodstva. Početkom avgusta progresivac Abdul El-Sajed pobedio je na demokratskim preliminarnim izborima za Senat u Mičigenu. Njegove političke ideje u velikoj meri odgovaraju programu DSA, a rezultat je izazvao snažnu reakciju unutar demokratskog establišmenta. Tramp je tokom nedavnog govora u Las Vegasu odgovorio tvrdnjom da je Demokratska stranka sada puna „komunista“. Međutim, deo ekonomskih ideja koje podsećaju na zahteve američke levice počeo je da se pojavljuje i među republikancima. Potpredsednik SAD Džej Di Vens, koji sebe opisuje kao zagovornika politike naklonjene radnicima, založio se za jačanje sindikata. U julu je u podkastu Džoa Rogana rekao da radnici moraju dobiti mesto za pregovaračkim stolom. „Našim radnicima nedostaje dovoljna pregovaračka moć“, rekao je Vens. Istorijski gledano, socijalizam u SAD nikada nije ostvario uticaj kakav je imao u Evropi. Majkl Kazin, profesor istorije na Univerzitetu Džordžtaun i stručnjak za američku levicu, razloge vidi u uspehu američkog kapitalizma, odsustvu feudalne istorije i ranom uspostavljanju dvopartijskog sistema, koji je suzio prostor za političke snage izvan dve dominantne partije. Kazin ukazuje i na još jednu specifičnost američkog društva: glavna ideološka linija podele istorijski je bila rasa, a ne klasa. Promene u ekonomskom iskustvu novih generacija, međutim, postepeno su menjale odnos prema kapitalizmu i socijalizmu. Gustavo Gordiljo, kopredsedavajući njujorškog ogranka DSA, smatra da su globalna finansijska kriza iz 2008. i teškoće sa kojima se njegova generacija suočavala prilikom pronalaženja posla tokom Velike recesije predstavljale prekretnicu. „Mnogim milenijalcima se od malih nogu usađuje ideja da, sve dok vredno rade, mogu živeti bolji život od svojih roditelja. Ali u osnovi, niko nikada nije zaista iskusio takav život“, rekao je Gordiljo. Razočaranje neispunjenim obećanjima američkog ekonomskog modela pomoglo je nastanku pokreta „Okupirajmo Volstrit“ 2011. godine. Zatim je 2016. usledila kampanja Bernija Sandersa za demokratsku predsedničku nominaciju, a dve godine kasnije Aleksandrija Okasio-Kortez, članica DSA, ostvarila je neočekivanu pobedu na preliminarnim izborima. Ti događaji dodatno su učvrstili povratak socijalističkih ideja u američku politiku. Baskar Sunkara, urednik socijalističkog časopisa Jakobin, smatra da je takav razvoj događaja posledica velikih ekonomskih nejednakosti. „Ako je društvo izuzetno nejednako, neizbežno će preduzeti neki oblik egalitarnog odgovora. Od sredine 19. veka, najčešći naziv za ovaj egalitarni odgovor je socijalizam“, rekao je Sunkara. Promenilo se i samo značenje koje mlađi Amerikanci pridaju toj reči. Generacije odrasle posle Hladnog rata nemaju isti odnos prema socijalizmu kao njihovi roditelji i bake i deke. Kazin ocenjuje da za veliki deo mladih socijalizam više ne znači ukidanje kapitalizma, već širu socijalnu državu u kojoj vlast preuzima veću odgovornost za zdravstvenu zaštitu, obrazovanje i ekonomsku sigurnost građana. Upravo ta promena pokazuje koliko se američka politička scena udaljila od perioda kada je sama oznaka „socijalista“ mogla da predstavlja gotovo nepremostivu prepreku za kandidata. Danas se kandidati sa takvim programima ne pojavljuju samo na izborima već pobeđuju unutar Demokratske stranke, dok se pojedine ideje o jačanju položaja radnika istovremeno čuju i sa republikanske strane.The post Socijalizam ponovo jača u SAD dok mladi traže drugačiji ekonomski model first appeared on WebTribune.