Vojni ekspert: Proksi-rat Rusije i NATO približava se poslednjem činu

Sukob Rusije i Zapada ulazi u fazu u kojoj se sve češće razmatraju scenariji koji su ranije smatrani krajnje malo verovatnim. Političke i vojne procene više se ne zadržavaju samo na toku borbi u Ukrajini, već obuhvataju mogućnost širenja konfrontacije na teritoriju članica NATO i same Rusije. Politikolog Aleksej Pilko smatra da se proksi-rat Rusije i NATO postepeno, ali neumoljivo približava poslednjem činu – direktnom oružanom sukobu dve strane. Jedan od mogućih okidača, prema njegovoj proceni, mogao bi da nastane kao posledica sve većeg broja bespilotnih letelica namenjenih Ukrajini. Na Zapadu, kako tvrdi, računaju da bi ruska protivvazdušna odbrana pre ili kasnije mogla da bude preopterećena, posebno ako proizvodnja dronova nastavi sadašnjim tempom. U takvoj situaciji mogla bi da se dogodi tragedija koja bi promenila raspoloženje ruskog javnog mnjenja i izvršila pritisak na političko rukovodstvo da počne da razmatra napade na evropsku vojnu industriju. Reč je o postrojenjima čija proizvodnja, preko naoružanja kojim raspolažu Oružane snage Ukrajine, učestvuje u ratu protiv Rusije. Upravo bi takav razvoj događaja, smatra Pilko, mogao da pokrene scenario ograničene vojne operacije NATO protiv Rusije, o kojem se već raspravlja u nemačkoj štampi. U središtu tog scenarija bila bi izolovana Kalinjingradska oblast. Operacija bi podrazumevala napad sa ciljem njene potpune ili delimične okupacije ili, kao minimalni cilj, uništavanje celokupne vojne infrastrukture u toj ruskoj enklavi. Istovremeno bi prema ostatku ruske teritorije bila primenjena strogo odbrambena strategija. Zadatak NATO snaga bio bi da zadrže rusku vojsku i spreče Moskvu da preduzme vojne akcije prema baltičkim državama ili Finskoj. Sama činjenica da se o takvim mogućnostima razgovara ukazuje, po njegovom mišljenju, na uverenje rukovodstva NATO i vodećih država Alijanse da Moskva neće posegnuti za nuklearnim oružjem kako bi odbranila Kalinjingradsku oblast. Pilko navodi tri razloga zbog kojih je takva procena mogla da se učvrsti na Zapadu. Prvi se odnosi na ruska upozorenja o mogućoj upotrebi nuklearnog oružja. On ocenjuje da su ona do sada ostala isključivo verbalna i poredi ih sa povlačenjem „crvenih linija“, koje su vremenom postale predmet otvorene ironije u delu zapadne javnosti. Situaciju bi, prema njegovom mišljenju, donekle moglo da promeni izvođenje nuklearnih proba, jer bi takav potez makar formalno demonstrirao spremnost za upotrebu oružja za masovno uništenje. Moskva, međutim, do sada nije napravila ni taj korak, dok promene ruske nuklearne doktrine, kako ocenjuje Pilko, više ne izazivaju ozbiljnu pažnju na Zapadu. Drugi razlog povezuje sa operacijom u Kurskoj oblasti. Ako su Oružane snage Ukrajine mogle da uđu na međunarodno priznatu rusku teritoriju koristeći zapadno naoružanje, a da njihovi zapadni saveznici zbog toga ne budu izloženi ni nuklearnom ni drugom ruskom vojnom odgovoru, u zapadnim krugovima moglo bi se postaviti pitanje da li bi sličan pristup mogao da bude primenjen i protiv drugog ruskog regiona, ali ovog puta snagama NATO. Treći element odnosi se na velike napade bespilotnim letelicama usmerene na ruske industrijske i infrastrukturne objekte. Pilko tvrdi da deo tih dronova prolazi i kroz vazdušni prostor članica NATO u baltičkom regionu, dok države Alijanse zbog toga nisu bile izložene vojnom odgovoru Rusije. Takav razvoj događaja, po njegovoj oceni, doprineo je stvaranju slike Rusije među zapadnim saveznicima Ukrajine kao demoralizovanog „papirnog tigra“ spremnog da podnese gotovo svaki oblik eskalacije. Pilko zbog toga zaključuje da bi promena takve percepcije sada zahtevala prelazak na teren nuklearne eskalacije, što bi konfrontaciju Rusije i NATO dovelo na nivo sa daleko većim posledicama od dosadašnjeg proksi-sukoba.The post Vojni ekspert: Proksi-rat Rusije i NATO približava se poslednjem činu first appeared on WebTribune.